ZAKON NALAŽE POSLODAVCIMA DA RADNICIMA PRUŽE ZAŠTITU OD NESREĆNOG SLUČAJA
Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavci su dužni da zaposlene osiguraju od povreda na radu i profesionalnih oboljenja zbog naknade štete. Poslodavac ima obavezu da radnike osigura od smrti usled nesrećnog slučaja i trajnog gubitka radne sposobnosti, odnosno invaliditeta.
Ako radnik doživi povredu na radu, ima pravo na novčanu naknadu od poslodavca za nastalu štetu ako su ispunjena sledeća dva uslova:
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 101/2005 i 91/2015) nalaže poslodavcima da su dužni da zaposlene osiguraju od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Većina osiguravajućih kuća poslodavcima nudi kolektivno osiguranje zaposlenih od posledica nezgode na radu.
Mnogi zaposleni koji, kako zbog pandemije, tako i zbog uslova rada veći deo posla obavljaju od kuće, nisu sigurni da li je poslodavac dužan da plaća njihovo osiguranje od povreda na radu, s obzirom da rad obavljaju van kancelarija.
Iz Agencije DND TOP osiguranje za naš portal kažu da je poslodavac dužan da svakog zaposlenog osigura od povreda na radu, bez obzira da li radi u kancelariji ili van poslovnog prostora.
Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa da obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada, kao i osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.
Pod povredom na radu podrazumeva se da je povreda osiguranika koja se dogodila u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma (čak i kada je navedenu povredu zaposleni pretrpeo na poslovima na kojima nije raspoređen, ali ih obavlja u interesu poslodavca).
Takođe, zaposleni je osiguran i od povreda koje može doživeti pri dolasku, odnosno povratku sa posla.
„Oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi sa njim, takođe je obuhvaćeno osiguranjem. To su situacije koji ne zavise od volje zaposlenog, a koji za posledicu imaju njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet ili prolaznu nesposobnost za rad“, objašnjavaju naši sagovornici.
Zaposleni je uglavnom kolektivnim osiguranjem osiguran za povrede koje nastanu prilikom pada, strujnog udara, opekotine, prelome kostiju, posledice delovanja štetnih hemijskih ili nekih drugih isparenja.
Ako vas je poslodavac osigurao, važno je da saznate da li ste osigurani i kada niste na poslu. Ako se povredite na putu do posla (van radnog mesta), a poslodavac vas je osigurao i van radnog mesta, imate pravo na naknadu štete, jer je povreda nastala na putu do posla.
„Mnogi i ne znaju da li ih je i od čega osigurao poslodavac. Tako i ne ostvaruju pravo na naknadu štete, ukoliko im se dogodi nesrećni slučaj. Radnik koji je osiguran i van radnog mesta, ima pravo na nadoknadu, čak i ako se povredi dok posao obavlja od kuće ili sa nekog drugog mesta“, navode iz Agencije DND TOP osiguranje.
Prema zakonu, kada poslodavac osigura zaposlene, on sebe oslobađa eventualne odgovornosti ukoliko dođe do nesreće ili povrede na radu i van radnog mesta. Osiguravajuća kuća kod koje su radnici osigurani ima obavezu da nadoknadi nastalu štetu i isplati novac zaposlenom ili njegovim naslednicima.
Kao i kod individualnog životnog osiguranja, i kod ove vrste osiguranja važi pravilo da su nadoknade štete veće ukoliko su i osigurane sume visoke. Na visine osiguranih suma, odnosno cenu koštanja osiguranja zaposlenih, utiče i delatnost kojom se firma bavi, kao i radno mesto zaposlenog.
Što je radno mesto rizičnije za nastanak mogućih povreda ili nezgoda, to je cena osiguranja skuplja, ali je samim tim i osigurana suma viša.
Izvor: biznis.rs/novac/zaposleni-su-osigurani-od-povreda-na-radu-cak-i-ako-posao-obavljaju-od-kuce/
