Prethodnih dana usled uticaja polja povišenog vazdušnog pritiska (anticiklona), te izostanka značajnijeg prizemnog strujanja, svedoci smo enormno velikog zagađenja vazduha u Srbiji, pa tako i Vojvodini. Otvorite prozor da vam se kuća/stan izluftira, stanje bude još gore.
Prema poznatim sajtovima na kojima možemo pronaći podatke o zagađenju vazduga kao što su IQAir i Aqicn možemo primetiti vrlo visoke brojke zagađenja vazduha u Srbiji, koji se uglavnom kreću u razmerama nezdravih za osetljive grupe i nezdravih, a povremeno dosežu granice i vrlo nezdravih i opasnih.
AQI predstavlja Indeks zagađenja vazduha. Indeks se kreće između 0 i 500, a što je indeks veći, to je veće zagađenej vazduha, i njegov uticaj na zdravlje stanovništva sve opasniji.
Na primer, vrednosti do 50 predstavljaju dobar (poželjan) kvalitet vazduha, vrednosti do 100 su prihvatljive (zadovoljavajuće), dok vrednosti od 101 pa na više predstavljaju zdravstveni rizik za osetljive grupe. Vrednosti od 151 pa na više, jasno, predstavljaju značajnu opasnost za celokupno stanovništvo i zahtevaju nošenje zaštitne maske. O većim vrednostima, suvišno je trošiti reči.
U poslednje vreme sve češće možemo čuti da je glavni uzročnik loš kvalitet uglja na koji se još uvek greje veliki broj stanovnika, valjda u skladu sa standardom življenja.
Direktor Istraživačke stanice „Petnica“, gospodin Vigor Majić, tvrdi da je glavni krivac „ugljarska mafija“ koja kao ugalj prodaje jalovinu sa velikim procentom gline.
„Do devedesetih godina bila je zabranjena prodaja sirovog lignita. On je bio industrijski ugalj, niste mogli da ga kupite za domaćinstvo. Kada je prestala mogućnost uvoza uglja iz Bosne dozvoljena je prodaja sirovog lignita i došlo je do velikog skoka zagađenosti. Ključan skok zagađenosti se desio pre četiri, pet godina, a u Beogradu pre godinu dana. Postoji ugljarska mafija koja otkopava jalovinu. REIK (Rudarsko energetski industrijski kombinat Kolubara) dopušta da se jalovina sa 30 – 40 procenata gline prodaje kao ugalj za jeftine pare“ tvrdi Majić.
Sa ovim tvrdnjama, slaže se i profesor sa mašinskog fakulteta u Beogradu – Aleksandar Jovović. On još ističe, da Srbija ima usvojene zakone koji se međutim ne primenjuju, te da energetski sektor sprečava usvajanje novih zakona kojim bi bilo zaustavljeno dalje zagađenje životne sredine, kao i da za to ne postoji politička volja.
Profesor Jovović za N1:
On navodi da je veliki broj ljudi odustao od daljinskog sistema grejanja zbog visoke cene grejanja, a da pelet koji ljudi koriste kao bolju stvar za sagorevanje od ugljeva nije masovna stvar, kao i da peći na pelet nisu jefitne.
„I zato što su ljudi siromašni a sistem vrlo neuređen imamo problem sa kvalitetom vazduha“, ocenjuje Jovović.
Kaže da odgovornost za to snose vlasti na svim nivoima od lokalne samouprave do republike.“Mnogo je zainteresovanih strana a zdravlje građana je na poslednjem mestu, izvesno je da postoje zakoni, ali da ih nadležni ne poštuju“, kaže Jovović i dodaje:
„Mi uglavnom sve zakonodavno, papirološki imamo ali smo daleko od evropskog sistema vođenja računa o životnoj sredini“.
Profesor Jovović naglašava da će Srbija morati da izbaci ugalj iz upotrebe i morati da pređe na druge izvore energije, ali da je izvesno da to neće moći odmah.
Kako je za FoNet i N1 izjavila dr Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju – u Srbiji postoji 6 velikih termoelektrana, a država je u poslednje vreme dopustila i „uvoz prljavih tehnologija“, pogotovo iz Kine, koji nemaju rešenja za zaštitu od zagađenja vazduha.
Dragana Đorđević za N1 i FoNet:
Glavni uzrok zagađenja vazduha u Srbiji je činjenica da se 70 odsto električne energije dobija iz lignita, koji je lošeg kvaliteta, produkuje velike količine prašine i pepela i sadrži mnogo toksičnih materija, poput žive ili fenola, izjavila je FoNetu dr Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
Ona je u serijalu razgovora Vidokrug, posvećenih ekologiji, ukazala da Srbija ima šest velikih termoelektrana, ali da slična postrojenja postoje i u BIH i Severnoj Makedoniji.
U poslednje vreme, upozorila je Đorđević, svedoci smo i uvoza takozvanih „prljavih tehnologija”, posebno iz Kine, koje nemaju rešenja za zaštitu od zagađenja vazduha.
Kako je objasnila, tako u vazduh izlaze mnogi toksini, koji se ne prate na nivou države, budući da „naša merna mreža nije opremljena da meri svaki od njih, a može ih biti na hiljade”.
Đorđević je predočila da je država dozvolila stranim investitorima, na primer u pojedinim cementarama ili domaćim investitorima u pojedinim ciglanama, da u proizvodnji, umesto prirodnog gasa, spaljuju otpadne gume, otpadnu plastiku i otpadna toksična ulja i tako zagađuju vazduh.
Kako je ilustrovala, lečenje samo jednog bolesnika od kancera košta oko 100.000 evra, što pokazuje koliki su samo zdravstveni troškovi zagađenja u Srbiji. Prema njenim rečima, lignit je postao naskuplja sirovina za proizvodnju električne energije, ali Srbija, uprkos tome, uopšte ne koristi potencijal za solarnu energiju, iako je za 30 odsto veći nego u Nemačkoj.
Prema izveštaju koji predstavlja deo kampanje „Evropa bez uglja“, a koji potpisuje Health and Environment Alliance (HEAL), navodi se da ugalj zapadnog Balkana ugrožava zdravlje čitave Evrope. Stanje je posebno alarmantno u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Osam od deset najvećih zagađivača među termoelektranama na ugalj u EU i zemljama kandidatima za članstvo u EU nalazi se na zapadnom Balkanu. Godine 2016, srpska termoelektrana Kostolac B nadmašila je Ugljevik iz Bosne i Hercegovine, postajući najozloglašeniji zagađivač sumpor dioksidom.
Kostolac B i Ugljevik čine polovinu ukupnog zagađenja SO2 iz termoelektrana na ugalj u regionu zapadnog Balkana. Samo ove dve termoelektrane odgovorne su za oko 25% ukupnih emisija SO2 iz uglja
u EU i na Balkanu zajedno.
Prosečna termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu emituje 20 puta više sumpor dioksida (S02) i 16 puta više čestica (PM) od prosečne evropske termoelektrane.
Sinoć, tokom prehodne noći, ali i današnjeg prepodneva takođe smo svedoci povećane koncentracije zagađujućih materija i PM čestica u vazduhu. Prema najnovijim podacima u većem delu Srbije udiše se nezdrav vazduh, u najboljem slučaju vazduh je rizičan „samo“ za osetljive grupe.
Tokom sinoćnjeg praćenja rezultata sa mernih lokacija, uočili smo vrlo visoke AQI brojke na području Šapca, Valjeva, Beograda i Pančeva.
Udruženje „Srbija u pokretu“ pokrenulo je inicijativu „Potpipiši – prodiši, zabrana prodaje sirovog lignita“. Više o ovoj inicijativi možete pročitati OVDE, dok svoj potpis možete dati na platformi KRENI PROMENI.
Izvor: vojvodinameteo.rs
