Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) jasno propisuje da su poslodavci dužni da zaposlenima koji rade od kuće isplaćuju naknadu troškova za korišćenje sredstava za rad koji su u vlasništvu radnika, kao i da im nadoknade druge troškove.
Međutim, samo 15 odsto poslodavaca je izjavilo da isplaćuje takvu naknadu zaposlenima. Na osnovu rezultata istraživanja Centra za istraživanje javnih politika može se zaključiti da većina zaposlenih koristi računare koji su u njihovom vlasništvu prilikom rada od kuće, a da gotovo svi zaposleni koriste svoje stolove i stolice. Dakle, iako je jasno da većina zaposlenih koristi svoja sredstva za rad, mali broj poslodavaca zaposlenima isplaćuje propisanu naknadu.
Na konferenciji “Svevideće oko: Kako je rad na daljinu tokom Covid-19 otvorio vrata za sveprisutnost poslodavaca u životu radnika”, na temu obaveza i odnosa poslodavaca i zaposlenih svoje mišljenje je dala i Tijana Žunić Marić, iz Advokatske kancelarije Žunić koja kaže da je došlo do hibridnog načina rada, odnosno da zaposleni rade i od kuće i iz kancelarija.
“Regulacija rada od kuće svodi se samo na dva člana i naš zakon za sada prepoznaje ili da radite u prostorijama poslodavca ili od kuće. Aneksima ugovora smo pokušavali da taj problem premostimo. Međutim u praksi se dešavaju razne situacije za koje ne postoje adekvatne regulative. Ako bi poslodavac, na primer, hteo da svoj posao potpuno izmesti i da zaposleni rade samo od kuće, a zaposleni odbije šta to može da znači za poslodavca, ali i za zaposlenog”, navodi Žunić.
Ona dodaje da u velikoj meri poslodavci nisu znali da je trebalo da potpišu aneks ugovora zbog nadzora zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca.
Iako je za radnike to bio dobar način da sačuvaju zdravlje, novo istraživanje Centra pokazuje da prava ovih radnika nisu bila zaštićena. Tako je čak 61 odsto od 113 menadžera reklo da svojim radnicima nisu izdali aneks ugovora o radu, dok je još 13 odsto odbilo da odgovori.
Direktor “SHARE Fondacije” Danilo Krivokapić kaže da bi zaposlenima uvek trebalo obezbediti opremu za rad, čak i kada rade od kuće.
“Pitanje bezbednosti informacionih sistema jedne kompanije je veoma značajno i “curenje” informacija uglavnom je dolazilo od zaposlenih koji na neadekvatan način koriste opremu. Mislim da je u interesu i zaposlenog i poslodavca da rade na opremi koju je obezbedio poslodavac”, ocenjuje Krivokapić.
Kada je u pitanju obaveza poslodavaca da zaposlenima obezbede sredstva za rad, odgovori poslodavaca i zaposlenih bitno se razlikuju.
Oko tri petine od 366 anketiranih zaposlenih izjavilo je da je koristilo svoj kompjuter/laptop, dok je svega 27 odsto njih potvrdilo da su od poslodavca dobili ovaj vid opreme. Nasuprot tome, 78 procenata rukovodilaca reklo je da su svojim zaposlenima obezbedili sredstva za rad, dok je 13 odsto njih ukazalo da su zaposleni koristili sopstveni kompjuter ili laptop.
U 2020. godini više od 200.000 zaposlenih ili devet odsto radne snage u Srbiji zvanično je bilo upućeno na rad od kuće. Dok se statistički podaci za prošlu godinu još čekaju, pretpostavlja se da je njihov broj u 2021. bio i veći. Većina ovih radnika obavljala je poslove koji podrazumevaju korišćenje kompjutera i interneta, što je otvorilo prostor za korišćenje različitih metoda nadzora koji se oslanjaju na korišćenje informaciono-komunikacione tehnologije, rečeno je na online konferenciji Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) “Svevideće oko: Kako je rad na daljinu tokom Covid-19 otvorio vrata za sveprisutnost poslodavaca u životu radnika”.
“Prema rezultatima istraživanja, većina poslodavaca ne nadzire rad zaposlenih koji rade od kuće preko posebnih aplikacija (85 odsto), dok se 15 procenata izjasnilo da nadzire rad zaposlenih na ovaj način. Sa druge strane, svega jedan odsto poslodavaca zaposlene nije obavestio o obradi podataka o ličnosti na ovaj način, dok je 12 odsto to učinilo pisanim putem pre početka primene aplikacije. Imajući to u vidu, može se zaključiti da je većina poslodavaca na adekvatan način obavestila zaposlene o obradi podataka o ličnosti”, ocenjuju autori istraživanja.
