Ugrožena kontrola nuklearnog otpada u Srbiji
03.
Septembar.
2016.
Stručnjaci upozoravaju na nedovoljan nadzor nad radioaktivnim materijalom i objektima na teritoriji Srbije. Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije" pet godina u stanju v. d.
Kada bi neko pokušao da upadne u hangare u Vinči u kojima se čuva radioaktivni otpad, ili ukoliko bi se negde desio nekakav incident sa ozračenim materijalom, niko ne bi mogao da ispita šta se dogodilo jer Srbija nema nijednog inspektora za nuklearnu sigurnost! I nema ga godinama, jer se, zbog male plate, niko ne javlja na konkurs Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. A da briga o radioaktivnom otpadu nije prioritet, pokazuje i činjenica da je jedino preduzeće koje brine o njemu, JP "Nuklearni objekti Srbije", već pet godina u v. d. stanju, jer nema imenovanog direktora.
Poslednji, Dalibor Arbutina već je 29 meseci v. d., iako zakon kaže da je maksimum šest meseci, i još toliko u izuzetnim okolnostima. Iako je avgusta 2013. raspisan konkurs za direktora na koji se prijavilo više kandidata, postupak nikad nije sproveden do kraja, već je, na kraju, poništen 6. februara ove godine. Formalan razlog za poništavanje, posle dve i po godine, bila je izmena zakona, pa sada konkurs, umesto Ministarstva prosvete, treba da raspiše Ministarstvo privrede.
Vrhunac nemara je to što, prema tvrdnjama prof. dr Ilije Plećaša, predsednika nadzornog odbora JP NOS, ali i dela zaposlenih, ne radi sistem rane najave nuklearnog akcidenta. Kažu, otkad je v. d. direktora odlučio da izmesti mernu stanicu, očitavanja svih parametara se ne rade kako treba i koliko treba. Arbutina, međutim, za "Novosti" tvrdi da sve radi kako treba i da je u toku preseljenje u bolje opremljene prostorije.
- To što ne radi sistem rane najave radijacionog akcidenta samo je jedan od problema koji se javio zbog loše kadrovske politike, tj. neadekvatne smene starijih saradnika - tvri Plećaš. - Stanje sa v. d. direktora proizvelo je niz problema, kako u obavljanju delatnosti, tako i u međuljudskim odnosima. Nepovoljno je stanje i sa IPA projektima, koji su bili od ključnog značaja za razvoj i dalji rad JP NOS. Nezdravo stanje u JP NOS je i razlog neprijatnog slučaja, tj. davanja otkaza jednom od šefova sektora, a i podizanje privatnih tužbi na sudu protiv v. d. direktora, koje su u toku.
Arbutina tvrdi da ne postoji nijedna tužba protiv njega, već nekoliko protiv preduzeća.
Poslednji vanredni izveštaj Nadzornog odbora o stanju u JP NOS dostavljen je Vladi 2. 11. 2015. godine, ali nije bilo reakcije. Plećaš upozorava da se ovo stanje strateškog preduzeća mora hitno rešiti, tako što će Vlada da postavi novog v. d. i raspiše konkurs za direktora "koji bi svojim većim stručnim znanjem i poznavanjem stranog jezika" popravio stanje u JP. On kaže da očekuje poziv novog resornog ministra, kako bi problemi počeli da se rešavaju.
Neki od zaposlenih tvrdi i da Arbutina kao mašinski inženjer ne ispunjava uslove za direktora, te da se zato nije ni prijavio na konkurs. U vreme kada je imenovan, 2014. godine, to je tvrdila i tadašnja predsednica Nadzornog odbora prof. dr Uranija Kozmidis Luburić.
Arbutina, međutim, tvrdi da ima potrebne kvalifikacije, jer je propisano da to bude stručnjak iz jedne od delatnosti preduzeća, a inženjerska struka je upravo jedna od ključnih. Prethodno je u ovom preduzeću pet godina bio rukovodilac sistema kvaliteta.
A otkaz za koji prof. Plećaš kaže da je sporan, a Arbutina da je ispravan, uručen je dr Želmiri Ilić, rukovodiocu Polikliničke službe sa 33 godine staža. Otkaz je, navodi ona, dobila jer nije ispoštovala usmenu naredbu v.d. direktora da ne radi poslove koji su joj u opisu radnog mesta i zapisani u njenom ugovoru o radu. Ona kaže da je samo radila posao koji je kao jedna od delatnosti JP navedena prema osnivačkom aktu. Posle otkaza 28. jula, dozvoljeno joj je da, samo uz pratnju obezbeđenja,a uzme svoje stvari i sada je, kaže, jedini nezaposleni primarijus lekar u Srbiji.
Arbutina, međutim, objašnjava da je otkaz dat u skladu sa zakonom.
- U JP NOS zaposleni su lekari čiji je posao da pruže medicinski tretman na lokaciji - u slučaju povrede ili kontaminacije. Pošto je to, na sreću, posao malog kapaciteta, lekari su pružali usluge trećim licima - pregledali zaposlene na mestima s povećanim rizikom. Ministarstvo zdravlja nam je, međutim, poslalo dopis da nemamo prava da vršimo preglede za druge, jer nismo zdravstvena ustanova. Koleginicu sam upozorio da to više ne sme da radi i da ukidamo tu uslugu, ali je ona nastavila, posle čega sam potpisao njen otkaz. U JP NOS i dalje rade dva preostala lekara i dve medicinske sestre.
Međutim, lekarka koja je ostala bez posla tvrdi da je Ministarstvo zdravlja dopisom obavestilo Arbutinu da mora da se usaglasi poslovanje JP sa novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
- On je to odbio da uradi, pravdajući se loše protumačenim odlukama Vlade, koju nije konsultovao kada je delatnost JP preneo u privatnu kliniku - tvri Želmira Ilić.
GRAFIT NA REAKTORU!
OSIM dr Ilić, navodi Arbutina, otkaz je dobio još jedan zaposleni u NOS. Reč je o čoveku koji je prošle godine na ispražnjenom nuklarnom reaktoru u Vinči napisao grafit "Alahu ekber".
METEOROLOŠKE STANICE
KADA je pre tri meseca odlazio u penziju, dr Zoran Gršić, rukovodilac odeljenja za operativnu radijacionu sigurnost, obavestio je Nadzorni odbor da je v. d. direktora doneo odluku o preseljenju kancelarija koje su sastavni deo meteoroloških stanica i sistema rane najave radijacionog akcidenta, "čime je otežano kontinuirano prikupljanje potrebnih dnevnih podataka". - Taj čovek je poslao pismo samo zato što je želeo da još radi, a napunio je 65 godina. U toj službi i dalje radi veliki broj inženjera i tehničara - tvrdi Arbutina.