Elektrane na fosilna goriva i industrija sa sagorevanjem u najvećoj meri zagađuju vazduh u Srbiji, ali i čitavoj Evropi. Iz tog razloga Evropska unija je sve manje tolerantna prema našoj zemlji, a pokrenut je i postupak protiv Srbije usled nepoštovanja ograničenja koja su propisana NERP-om (Nacionalni plan smanjenja emisija). I građani Srbije imaju sve manje strpljenja za one koji uništavaju životnu sredinu, a mnogobrojna udruženja za zaštitu životne sredine sve su glasnija.
Klimatsku neutralnost trebalo bi postići do 2050. godine, što znači da bi elektrane sa sagorevanjem fosilnih goriva trebalo zatvoriti do 2030. godine. Ipak, postavlja se pitanje da li će Srbija uspeti da ispuni zahteve Evropske unije jer ne samo što se ne zatvaraju termoelektrane koje su najveći izvor energije u našoj zemlji, već su u toku i radovi na novom bloku u termoelektrani Kostolac B.
Takođe, stav Evropske unije je da ni ulaganja u filtere za elektrane na fosilna goriva nisu rešenje, jer i postrojenja za prečišćavanje rade na struju koja dolazi iz ovog zagađujućeg izvora čime se, paradoksalno, potrošnja fosilnih goriva uvećava a zagađenje se nastavlja. Podsećamo da smo nedavno objavili vest da su u toku radovi na izgradnji postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u najvećoj EPS-ovoj termoelektrani TENT A, pa se čini da naša zemlja ide u suprotnom pravcu od propisanih normi.
Kada je u pitanju zagađujuća industrija, čini se da zakoni i kontrola inspekcije u ovoj oblasti ne postoje. Nedavno smo pisali o beočinskoj cementari koja kao gorivo koristi stare gume, petrol koks i opasan otpad, a sličan problem imaju i mnogi drugi gradovi u našoj zemlji.
Iz tog razloga pokrenut je već pomenuti postupak protiv naše zemlje, a pravni savetnik Dirk Bušl izjavio je za Energetski portal da je Sekretarijat pokrenuo preliminarni postupak sa Srbijom za rešavanje problema zagađenja vazduha.
Sekretarijat je u otvorenom pismu zauzeo preliminarno mišljenje da Srbija nije ispoštovala gornju granicu za sumpor-dioksid utvrđenu NERP-om, a Sekretar je takođe zabrinut što Srbija nije sankcionisala zagađivače i time omogućila pravilno sprovođenje ovog plana. Srbija može reagovati na navode o nepoštovanju u roku od dva meseca, a Sekretarijat će proceniti da li je neophodno nastaviti postupak dalje, zaključio je Bušl.
Ipak, kako je Srbija prva zemlja koja je usvojila Zakon o klimatskim promena, ostaje da vidimo kako će se zakon pokazati u praksi i da li će dati konkretne rezultate u sprečavanju emisije gasova staklene bašte.
Nesumnjivo je da ćemo za gašenjem termoelektrana izgubiti ogromne količine štetnih gasova i čestica, ali neki gubici neće biti ovako pozitivni jer se postavlja pitanje koliko ljudi će ostati bez posla kada se era elektrana na fosilna goriva završi.
Ipak, kako bi se na obnovljive izvore prešlo uz što manje posledice po društvo i ekonomiju, EU će subvencionisati prekvalifikaciju radnika u termoelektranama kako bi svoj posao mogli da nastave u sferi čiste energije. Subvencije će biti namenjene i adaptaciji postojećih postrojenja kako bi se omogućila proizvodnja iz obnovljivih izvora energije.
Evropska unija odlučno ide ka gašenju termoelektrana i sve više ulaže u obnovljive izvore energije, a da bi se i naša zemlja pridružila ovoj zajednici i izbegla sankcije, kao i ponovno pokretanje postupka, ubrzo će morati da nađe način kako da efikasno smanji zagađenje.
Autor: Milena Maglovski
Izvor: Energetski portal
