Srbija je zemlja košarke, vaterpola, noćnog provoda i... DIVLJIH DEPONIJA

 

Divlje deponije najčešće se javljaju u izdvojenim seoskim sredinama, a kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, one su rezultat "neorganizovanog sakupljanja komunalnog otpada".

 

- Divlje deponije se često javljaju kraj puteva, na obodima rečnih i potočnih korita, na obodima šuma, gde se prazne teretna vozila koja prevoze otpad. Na takvim deponijama se pored komunalnog otpada može naći i građevinski otpad, ali i opasan otpad iz domaćinstva: ambalaža od hemikalija, elektronski i električni otpad, rashladni uređaji... - objašnjavaju u Ministarstvu.

 

Oni naglašavaju da su obaveze građana da vode računa o životnoj sredini.

 

- Obaveza građana je da prijavi nadležnom komunalnom preduzeću postojanje divlje deponije, koje je u obavezi da je ukloni. Ukoliko se zna ko je odgovoran za nastanak deponije, komunalna inspekcija je u obavezi da primeni kaznene odredbe - kažu u Ministarstvu.

 

Komunalna preduzeća dužna su da uklanjaju divlje deponije

 

Divlje deponije se mogu ukloniti, kažu u Ministarstvu, samo uspostavljanjem organizovanog sakupljanja otpada u lokalnim samoupravama.

 

- Lokalne samouprave imaju nadležnost nad sakupljanjem i upravljanjem komunalnim otpadom. Ukoliko se divlja deponija očisti, a ne postave se kontejneri ili kante na to mesto, deponija će se napraviti u roku od nekoliko dana jer stanovništvo mora negde da baca svoj otpad - zaključuju u Ministarstvu.

 

Profesor dr Jordan Aleksić iz Unije ekologa navodi da divlje deponije nanose velike štete životnoj sredini jer proizvode stabilna organska zagađenja.

 

- One su najzastupljenije u ruralnim sredinama, ali postoje i urbane crne tačke na kojima se nelegalno odlaže otpad. Problem divljih deponija može se samo privremeno rešiti sanacijom. Potrebno je sistematski rešiti problem da građani ne bi odlagali otpad na mestima koja nisu predviđena za to - kaže dr Jordan.

 

Novi sajt za informacije o deponijama

 

Kako navode za "Blic" iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine poslala je dopise lokalnim samoupravama da dostave podatke o divljim i JKP deponijama.

 

- Tokom ovih aktivnosti registrovano je 2.170 divljih smetlišta, s tim da 48 lokalnih samouprava, i pored nekoliko pismenih opomena, nije dostavilo podatke. U toku je priprema posebnog internet sajta u vezi s podacima o svim deponijama i smetlištima - objašnjavaju oni.

 

Vojvodina - Samo u Kanjiži sve čisto

 

U Vojvodini ima više od 600 popisanih divljih deponija, ali po proceni Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, ukupno ih je više od 3.000.

 

Vladimir Galić, sekretar za urbanizam, kaže da je situacija teška u svim opštinama u Vojvodini, sem u Kanjiži, koja jedina nema problema sa divljim deponijama. Opštine u Sremu imaju poseban problem sa nepropisnim odlaganjem animalnog otpada.

 

Zbog toga je rebalansom budžeta pokrajine ovaj sekretarijat do kraja godine izdvojio oko osam miliona dinara za sanaciju ovakvih deponija, a novac je podeljen opštinama. Sa druge strane, Sekretarijat za poljoprivredu izdvojio je oko 15 miliona dinara za isti posao.

 

U Vojvodini ima više od 600 popisanih divljih deponija, ali po proceni Sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, ukupno ih je više od 3.000

 

 

- Problem je što vi uklonite deponiju, a za godinu dana se ona opet stvori na istom mestu. Zbog toga ćemo najverovatnije izdvojiti novac za monitoring glavnih žarišta. Sledeće godine izdvojićemo mnogo više novca, biće postavljene kamere i senzori na mestima gde se najčešće nelegalno ostavlja smeće - izjavio je Galić.

 

Pokrajina je dobila saglasnost od Ministarstva finansija da novac dobijen od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta uloži u uklanjanje divljih deponija na državnom zemljištu. Galić savetuje i opštine koje izdaju državno zemljište, a po zakonu takođe treba da uklanjaju ovakav otpad, zatraže isto od Ministarstva.

 

Konkursom Sekretarijata za urbanizam Irig je dobio 500.000 dinara, Bečej milion i po, Kikinda 900.000, Novi Bečej milion, Senta 900.000, Sremski Karlovci 700.000, Čoka 900.000 i Novi Kneževac milion dinara.

 

Sa druge strane, građani okupljeni oko platforme "Fruškać" napravili su sajt cistaposla.fruskac.net preko kog svi mogu da prijave divlje deponije.

 

- Najkritičnije tačke su i legalne deponije, kao što su one kod Beočina i Banoštora, koje su blizu Nacionalnog parka "Fruška gora". Čim dune malo jači vetar, smeće leti u šumu. Imamo kod Vrdnika legalnu deponiju i dosta manjih kad se izlazi iz sela, što je jeziv prizor - rekao je Nikola Arežina iz ove organizacije.

 

Obaveza naše zemlje je da do 2027. godine ukloni sve divlje deponije.

 

Ivanjica - Leti ni prozor ne smeš da otvoriš

 

U ivanjičkoj opštini ima na desetine divljih deponija, mahom duž rečnog korita u prigradskim i seoskim naseljima i u ruralnim područjima opštine. Kako saznajemo, ove godine opštinskim bužetom nisu planirana namenska sredstva za čišćenje deponija.

 

Postoji opštinski fond za zaštitu životne sredine, ali veći deo novca iz tog fonda do sada je odlazio na ratu kredita podignutog zbog regionalne deponije Duboko. Ostatak, kako saznajemo, koristio se za čišćenje deponija, ali je reč o simboličnim novčanim sredstvima, pa se često novac dodatno obezbeđuje kroz opštinske projekte.

 

U naselju Grabovica postoji deponija uz rečno korito iz koje se širi neprijatan miris pa meštani kažu da se leti ne može izaći iz kuće, otvoriti prozor ili sesti u dvorište. U nekoliko navrata inspekcijske službe dolazile su na lice mesta, po prijavi, ali ništa se nije promenilo.

 

- Mislim da je najveći problem to što u ovoj zgradici pored živi nekoliko porodica a nemaju kante za smeće, koje završava na obali reke. Ima sigurno i drugih nesavesnih građana koji bacaju smeće na ovu deponiju. Vetar to često razvuče po dvorištima i ulici, a leti da ne pričam koliko je nepodnošljivo boraviti u dvorištu, ne možemo ni prozor da otvorimo. Nije ovo jedina deponija. Pogledajte sa druge strane reke, ista priča - kaže meštanin Mile Damljanović.

 

 

Užice - Kad Đetinja okiti drveće...

 

Saniralo je Užice sve divlje deponije na "suvom", ali jednu, doduše sporadičnu, kad smeće uz obale nanese nabujala reka, nikako da zaleči.

 

Zna Đetinja u dane obilnih kiša da se izlije tokom od Sevojna prema Požegi. Kad nivo vode opadne i reka se vrati u korito, na obalama ostane "uspomena" na nemar Užičana, u sablasnom prizoru hiljada kesa, plastičnih flaša, kojekakvog drugog otpada. Rastinje uz reku kroz atare Krvavaca, Gorjana, Zlakuse ostane okićeno đubretom koje je Đetinja nanela.

 

- To pokazuje odnos pojedinaca prema prirodi, koji ostavljaju otpad pored Đetinje i njenih pritoka, i to se ne može promeniti dok se ne promeni svest kod neodgovornih - komentariše Dunja Đenić, gradska većnica za ekologiju.

 

Većih divljih deponija, dodaje ona, na teritoriji grada nema. Četiri manje očišćene su proletos.

 

- Od 15 miliona, koliki je budžetski fond za zaštitu i unapređenje životne sredine, četiri miliona se izdvaja za prvenciju nastanka divljih deponija. Bilo ih je u seoskim sredinama, ali smo našli način da ih rešimo - kaže sagovornica "Blica".

 

U selima koja nisu obuhvaćena sistemom organizovanog prikupljanja otpada, očišćene su 23 divlje deponije. Na mesto svake postavljeni su koševi za odlaganje smeća, od pet kubika.

 

- Iz ova 23 koša godišnje se otpremi preko 1.000 kubika, to je ona količina otpada pod kojom bi, na svakom od mesta gde su postavljeni kontejneri, nastale divlje deponije. Nastavićemo sa postavljanjem komunalne opreme u seoskim mesnim zajednicama - priča Dunja Đenić.

 

Povoljna okolnost za Užice je blizina regionalne deponije "Duboko". Stara deponija "Sarića osoje", kaže većnica, biće rekultivisana kada se kroz donacije dobiju sredstva za ovaj poduhvat.

 

Niš - "Mi očistimo, a deponija opet nikne"

 

U Nišu i okolini ima oko 50 divljih deponija.

 

Kako kažu u JKP "Medijana", "uprkos aktivnom uklanjanju smeća", postoje deponije sa kojima radnici ne mogu da se izbore jer se ponovo stvaraju za kratko vreme. Najugroženija mesta su Mramor, Međurovo, naselje Nikola Tesla, put ka Popovcu, Kamenički vis, Vinik, Beogradmala, kao i naselje prema Gabrovcu.

 

Ljuborad Stevanović, direktor sektora održavanja higijene u JKP "Medijana", objasnio je da divljih deponija ima na obodima grada i na putevima između sela i grada.

 

Ukoliko se divlja deponija očisti a ne postave se kontejneri ili kante na to mesto - džabe ste krečili. Deponija će se ponovo stvoriti u roku od nekoliko dana

- Kao primer je put ka Popovcu, tu je stari autoput, mesto koje je veoma pogodno za odvoz smeća. Borimo se protiv takvih stvari a kao rezultat imamo smanjenje divljih deponija. Razgovarali smo sa meštanima okolnih sela, rekli smo im da ćemo jednom očistiti divlju deponiju, a njihov zadatak je posle da to ispoštuju. Neko prihvati, neko ne - priča Stevanović.

 

Grad Niš je ove godine izdvojio je 5 miliona dinara za sanaciju divljih deponija, što je pomoglo JKP "Medijana" da očisti grad i okolinu te je u periodu od tri meseca očišćeno 4.000 kubnih metara smeća.

 

Kragujevac - Prebacili "stotku"

 

Na području Kragujevca ima, kako tvrde u JKP "Čistoća", registrovanih šest velikih i preko 100 manjih divljih deponija.

 

- Svaka veća deponija ima preko 100 kubnih metara smeća. Uzaludan je trud oko njihovog čišćenja, jer ljudi jednostavno ne poštuju zakon, dolaze krišom i bacaju đubre uglavnom iz automobila, ali često i iz kamiona. Napravljen je plan za čišćenje divljih deponija, i za njihovo uklanjanje. Nažalost, teško se pronalaze ljudi koji prljaju grad i koji bacaju smeće. Pišemo prijave... - kaže direktor JKP "Čistoća" Zoran Jovanović.

 

Očekuje se da će do polovine naredne godine zaživeti i otkup sekundarnih sirovina, kojih će građani moći da se liše uz zaradu, umesto da ih krišom bacaju po okolnim livadama i šumama.

 

Nakon šest godina najavljivanja i odlaganja, konačno će Kragujevac dobiti prvi centar za reciklažu otpada. U okviru Javnog komunalnog preduzeća "Čistoća" do kraja ove godine biće svečano otvoren Reciklažni centar, u kome će se izdvajati plastika, papir, staklo i metal, kao sekundarne sirovine koje će ići na dalju prodaju radi prerade.

 

Građani Kragujevca svakoga dana bace 300 tona smeća, od čega dobar deo može da se iskoristi. Kako kaže Jovanović, u reciklažni centar će da se "dovozi otpad koji se sakuplja u žičanim kontejnerima, oko 1.000 tona godišnje". Na godišnjem nivou, to je prihod od oko 20 miliona dinara, što nije mala suma.

 

- Novac koji će ovaj centar da zaradi biće dovoljan da pokrije plate 40 radnika, kao i ostale troškove - kaže Jovanović.

 

Subotica - Kazne su jedino rešenje

 

U Subotici i okolini je broj divljih deponija drastično smanjen za poslednjih deset godina, a najugroženija su prigradska naselja i nekoliko okolnih šuma.

 

U Fondu za zaštitu životne sredine su za uređenje divljih deponija za ovu godinu predvideli 7,5 miliona dinara.

 

- Na teritoriji Subotice trenutno ima deset divljih deponija. Pre 20 godina bilo ih je 75. Od početka godine očišćene su tri velike divlje deponije u okolnim selima. Najveća deponija se nalazi u naselju Hajdukovo - kaže Arpad Koso, komunalni inspektor.

 

Regionalnom "Arhus" centru u Subotici se najčešće zbog problema sa divljim deponijama javljaju meštani Ljutova, Tavankuta i iz okoline Kelebije.

 

- Građani nam šalju fotografije i zovu nas, mi kontaktiramo "Kontakt centar 024" ili "Čistoću i zelenilo", ali to je Sizifov posao. To što smo pronašli u Kelebijskoj šumi je zaista strašno i zato je neophodna stroža kaznena politika. Komunalna policija bi trebalo da istraži ko su zagađivači i da se ta lica kažnjavaju - kaže Snježana Mitrović iz "Arhus" centra i Udruženja "Teras".

 

- Stanujem u naselju Kelebija, a vikende provodim najčešće u šumi. Iako su postavljeni kontejneri, uvek ima smeća. Bilo je nekoliko akcija čišćenja, ali uvek posle par meseci počne da niče nova deponija - kaže Ištvan Varga.

 

Izvor: Blic