Ministri zemalja učesnica Međunarodne konferencije o klimi, koja se održava u Parizu, usvojili su sporazum o ograničavanju globalnog zagrevanja.
Nakon dvonedeljnih pregovora, sporazum je odobrilo gotovo 200 zemalja.
Sporazuma o klimi predviđa da do kraja veka bude ograničen rast globalnih prosečnih temperatura na ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.
"Sporazum o klimi je usvojen. To je mali korak koji može da učini velike stvari", izjavio je domaćin skupa, šef francuske diplomatije Loran Fabijus.
Postignut je dogovor da se sve zemlje obavežu na smanjenje emisije ugljenika. Sporazum je delimično pravno obavezujući, a delimično je na dobrovoljnoj bazi.
U sporozamu se navodi da je opasnost koje donose klimatske promene mnogo veći nego što je ranije bilo poznato i prihvaćeno, uz obećanje da će se raditi na obuzdavanju emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte.
"Gardijan" piše da su čelnici zemalja učesnica Međunarodne konferencije o klimi sporazumom nagovestili kraj ere fosilnih goriva.
Prethodno je francuski predsednik Fransoa Oland pozvao ministre zemalja učesnica Međunarodne konferencije o klimi da preduzmu "odlučujući" korak i usvoje "istorijski pakt" o ograničavanju globalnog zagrevanja.
"Morate da preduzmete konačan, odlučujući korak koji nam omogućava da dostignemo cilj", poručio je Oland ministrima i delegatima, kojima je prethodno francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus podneo nacrt globalnog sporazuma.
Novi sporazum zamenjuje Protokol iz Kjota, koji je istekao 31. decembra 2012.
Sporazum koji treba da stupi na snagu 2020, okupio je sve države pod jednim zajedničkim ciljem - smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, sa ciljem da globalno zagrevanje 2100. bude ispod 2 stepena Celzijusa, sa ambicioznim ciljem dostizanja 1,5 stepen Celzijusa.
Dokumentom se takođe predviđa da se do 2020, sa 100 milijardi dolara godišnje, pomognu zemlje u razvoju da smanje emisiju štetnih gasova, kao i petogodišnje revizije nacinalnih planova za smanjenje globalnog zagrevanja počev od 2023.
Nauka tvrdi da prema sadašnjim trendovima emisije gasova sa efektom staklene bašte, svetu preti zagrevanje od 4 stepena i više, što će dovesti do više poplava, suša, porasta nivoa mora, širenja bolesti i sukoba oko resursa.
SAD: Najambiciozniji klimatski sporazum u istoriji
Bela kuća je pozdravila dogovor koji su u Parizu postigli SAD i predstavnici 195 zemalja kao "najambiciozniji klimatski sporazum u istoriji".
Sporazumom je postignut "dugoročni i trajni globalni okvir" za smanjenje emisija štetnih gasova, navodi se u saopštenju Bele kuće, prenosi AP.
Američki predsednik Barak Obama ga je nazvao "ogromnim", dok ga je francuski premijer Manuel Vals ocenio kao istorijsku pobedu za planetu.
Na Tviteru se oglasio i francuski premijer Manuel Vals koji je naveo da je čitav svet ujedinjen u Parizu za istorijski sporazum o klimi.
"Ponos i odgovornost za pobedu u korist planete", napisao je francuski premijer.
Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da je sporazum iz Pariza "ogroman korak napred" za planetu.
"Postižući sporazum, zemlje sveta pokazale su šta mogu učiniti jedinstvo, ambicija i upornost", rekao je.
Nemačka ministarka za životnu sredinu Barbara Hendriks pozdravila je kao do sada neviđeno globalno dostignuće pariski sporazum.
Međunarodna zajednica koja je večeras usvojila globalni sporazum o klimi treba da pređe "s reči na dela" i da odredi cenu za emisiju štetnih gasova, ocenila je generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard.
"Pariski sporazum predstavlja ključni korak pred izazovima kao što su klimatske promene u 21.veku. Vlade u celom svetu treba sada da pređu s reči na dela", izjavila je Kristin Lagard.
Izvor: B92
