Baza na mreži, dokaz na papiru

ELEKTRONSKE zdravstvene knjižice oblepljene su papirima na kojima je ispisan broj kartona. “Onlajn” evidencija radnog staža unosi nemir i nevericu među dobar deo zaposlenih u Srbiji, a bez “papirne” verzije još nema penzionisanja. Skeptici čekaju da nadležni izdaju prvu građevinsku dozvolu za koju je zahtev poslat od kuće, ne bi li ih tako ubedili da je i to moguće. Državne institucije redom prelaze na elektronsko poslovanje, a da li su građani, ali i one same, za njega i spremne - tek ćemo videti.

Od prvog dana ove godine evidencija staža vodi se isključivo elektronski. Radne knjižice, međutim, još nisu otišle u istoriju. Mogu da služe kao dokaz za penzionisanje, ali se nove ne izdaju i staž se u njih više ne upisuje. Virtuelna evidencija, međutim, mnogima ne deluje dovoljno pouzdano.

 

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić smatra da je dobro što se uvodi elektronski sistem, jer će to svakako olakšati život građanima. Ipak, napominje da ni tehnološki ni moralno još nismo spremni za sve to.

 

- Oni će iz svojih domova moći da dobiju informacije za koje su ranije morali da čekaju u redovima i da gube vreme - kaže Savićeva. - Mnogi naši građani, međutim, nisu osposobljeni za rad na računarima, mnogi još i nemaju kompjutere. Za potpuno uvođenje elektronskog sistema još će biti potrebno vremena. Nije dobro, kada su već uložena velika novčana sredstva, što je ono što možete da vidite poprilično šturo. Dakle, softver je morao da sadrži više podataka i više mogućnosti. Ne može da se vidi koliko imate ukupno godina radnog staža, pogotovo ako ste promenili više firmi. Morate sami da računate. Ne može da se vidi ni koliko ste novca uplatili PIO fondu, a samim tim ni kakvoj i kolikoj penziji možete da se nadate.

 

Dok zaposleni strahuju da su onlajn baze još pogodnije za poslodavce koji ne prijavljuju svoje radnike, računovođe objašnjavaju da one nisu ni korak napred, niti nazad u pogledu borbe protiv zapošljavanja na crno. I ova evidencija se bavi samo prijavljenim zaposlenima.

- Sada se svi podaci vode u Centralnom registru, i prijava i odjava radnika - objašnjava Snežana Mitrović, iz Saveza računovođa Srbije. - Sasvim je normalno da kod nekih postoji doza straha. To su ljudi kojima je radna knjižica bila sveta stvar. Poreske prijave podnose ljudi koji su kvalifikovani za taj posao. Problem je u tome što je radna knjižica bitna i doktoru nauka i nekvalifikovanom radniku. I jedan i drugi treba da joj pristupi. I odatle ta bojazan. Nisu svi podjednako obučeni i u stanju da pristupaju bazi podataka Centralnog registra.

 

Privrednici, s druge strane, u sebe ne sumnjaju. Za njih je izazov saradnja i funkcionisanje samih državnih institucija.

 

- Što se tiče elektronskih radnih knjižica, poslodavci i njihove knjigovođe će to poštovati - smatra Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku. - Oni će prijavljivati radnike, ali je problem međusobna saradnja državnih institucija. Pitanje je da li će one biti umrežene. Za izdavanje građevinskih dozvola procedura će biti brža, ali bojim se da se stvar neće mnogo promeniti po pitanju lokacijske dozvole. Njih izdaju opštine i bitne su ukoliko budući radovi postanu predmet spora. Bez lokacijske dozvole nema načina da se dokaže pravo na toj lokaciji.

 

OD početka godine, dosad je započeto podnošenje 598 prijava za dobijanje građevinskih i lokacijskih dozvola i ostalih odobrenja. Od tog broja kompletno je podneto ukupno 87 zahteva, pošto sistem nudi mogućnost da se posao započne i nastavi kasnije. Elketronski je 29 investitora prijavilo radove, 20 ih je zatražilo izdavanje lokacijskih uslova, rešenje o odobrenju izvođenja radova tražilo je njih 14, građevinsku dozvolu tražilo je osam, a upotrebnu - šest investitora. Inače, od pomenutih 87 zahteva, sedam je već rešeno, ali nijedna građevinska dozvola nije izdata.

 

- Za dobijanje građevinske dozvole još teku rokovi, i to je razlog što nijedna nije izdata - kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj. - Problemi koji se trenutno javljaju najviše se odnose na usklađivanje različitih praksi u lokalnim samoupravama i javnim preduzećima.

 

NIJE BILO OBUKE

 

NOVE zdravstvene knjižice dobiće svi građani Srbije do kraja ove godine. One su preduslov za uvođenje elektronskog recepta i uputa, kao i za zakazivanje pregleda kod lekara uz pomoć računara. Činjenica je, međutim, da se nisu svi baš najbolje snašli s novim dokumentima. U Udruženju medicinskih sestara, tehničara i babica Srbije kažu da će im digitalizacija ostaviti više vremena za pacijente, ali potvrđuju da novine nisu svugde glatko počele.

 

- Mnogi podaci su dostupniji i brži za obradu s novim knjižicama, ali je činjenica da sestre nisu bile na obuci, tako da sistem nije zaživeo na pravi način u svim ustanovama - objašnjavaju u Udruženju.

 

Izvor: Novosti